Generalno, elektroliti su soli koje se rastvaranjem u tečnosti pretvaraju u pozitivne i negativne jone. U medicini primarni elektroliti su natrijum (Na), kalijum (K), magnezijum (Mg), hlor (Cl), kalcijum (Ca), hidrogenkarbonat (HCO3¯) i fosfati. Svi oni svojim jonskim prisustvom obezbeđuju održavanje osmotskog pritiska, pravilnu raspodelu vode, regulisanje pH vrednosti krvi kao i normalno odvijanje biohemijskih procesa u ćeliji i van nje. Organizam se njima snadbeva konzumiranjem hrane i pića bogatim elektrolitima, a unutar organizma njihov balans regulišu hormoni. Ozbiljni poremećaji u nivou elektrolita u telu vode do ozbiljnih srčanih i neuroloških komplikacija.
autor: Mr ph Ana-Marija Mastilović, spec. med. biohemije
NATRIJUM
Natrijum je element koji je na šestom mestu po zastupljenosti u prirodi. U telu čoveka oko 30% je u kostima u tzv. neizmenjivoj frakciji, dok je preostala količina raspoređena u različitim delovima organizma i predstavlja izmenjivu frakciju. U odnosu na taj deo najveći sadržaj mu je u ekstracelularnoj tečnosti. Količina Na u organizmu je rezultat ravnoteže njegovog unošenja i izlučivanja. Unošenje zavisi od navika u ishrani, tj. vrste i količine hrane. Normalnom prosečnom ishranom odrasla osoba dnevno unosi od 50 – 200 mmol Na.
Iz organizma se gubi putem gastrointestinalnog trakta (GIT), kože i urina. Gubitak putem GIT-a postaje značajan tek u slučaju, npr. dijareje kada se mogu izgubiti velike količine ne samo Na već i vode i drugih elektrolita. Putem kože Na se normalno gubi znojem, ali tek kod opekotina i različitih lezija na koži taj gubitak može biti značajan. Glavni put eliminacije su bubrezi koji predstavljaju i mesto njegove regulacije koja je bitna za održanje stalne koncentracije. Najvažniji činioci zaduženi za njegovo zadržavanje u organizmu su renin-angiotenzin-aldosteron i simpatički sistem, dok u njegovoj eliminaciji učestvuju atrijalni natriuretički hormon i azot monoksid.
SIMPTOMI SMANJEOG I POVEĆANOG NIVOA Na
Poremećaji u balansu natrijuma se ispoljavaju kao njegov višak ili nedostatak koji se može javiti kod teških dijarea, povraćanja, preteranog znojenja, febrilnih stanja, opekotina, hipoaldosteronizma ili kod terapije određenim lekovima npr. diureticima. Uzroci koji dovode do povećanja natrijuma u organizmu su insuficijencija srca, bolesti jetre i bubrega, hiperaldosteronizam kao i trudnoća, gde razlog ove pojave nije sasvim poznat, ali je moguće da je posledica poremećaja u mehanizmu za održavanje koncentracije Na.
Referentne vrednosti Na u serumu se kreću od 136-149 mmol/l.
Simptomi hiponatremije su nespecifični kao npr. vrtoglavica pri ustajanju, slabost, konfuzno stanje, konvulzije, tahikardije, suve sluzokože, osećaj žeđi. Pojava simptoma zavisi i od brzine kojom se razvija nizak nivo natrijuma. Hiponatremija je često i sporedna pojava kod drugih bolesti u kojima dolazi do nagomilavanja vode u organizmu. Hipernatremija je uvek praćena dehidratacijom, osećajem žeđi, crvenilom kože, tahikardijom, padom pritiska. Izuzetno teška stanja dovode i do konfuznih stanja i kome na kraju.
Neke od namirnica koje su bogate Na su kuhinjska so, produkti mora, mleko, sir, jaja, povrće, ovseno brašno, pšenica i pšenične klice, šargarepa, karfiol, celer, orasi.
KALIJUM
Organizam odraslog čoveka sadrži oko 50 mmol K/kg telesne težine i od te količine najveći deo je u ćeliji gde je održavanje njegove konstantne koncentracije esencijalno za održavanje života ćelije. Sadržaj u organizmu zavisi od starosti, pola, mišićne mase (jer je najveći deo K lokalizovan u mišićima), odnosno od unošenja i njegovog izlučivanja. Kod zdravih osoba ta ravnoteža se postiže tako što je količina K koja se izluči jednaka onoj koja se unosi. Kao i kod Na glavni put izlučivanja i regulacije su bubrezi, ali odgovor bubrega na promene u količini K koji se unosi hranom nije trenutan već je potrebno i do nekoliko dana da se izlučivanje uravnoteži sa unošenjem. Izlučivanje K je regulisano i njegovom koncentracijom u plazmi, hormonom aldosteronom i brzinom protoka tečnosti kroz bubreg.
Poput natrijuma i kod kalijuma može da bude povećana ili smanjena ukupna količina u organizmu koja može, a i ne mora, biti praćena promenama njegove koncencije u plazmi. Promene koncentracije K u plazmi definišu se kao hipo tj. hiperkalemija gde je K niži od 3.5 mmol/l, tj. viši od 5 mmol/l.
https://pharmamedica.rs/laboratorija/uloga-i-znacaj-elektrolita-u-organizmu-2/#:~:text=SIMPTOMI%20HIPER%20I,bolesti%20i%20dehidracije.
